The Yugoslav historiography of the Russian emigration of the first wave

Cover Page

Cite item

Full Text

Abstract

The article examines the Yugoslav historiography of the Russian emigration of the first wave. The article highlights several main stages in the history of the study of the phenomenon of the Russian diaspora, identifies the key thematic areas of the work of Yugoslav historians on a given issue, analyzes the main issues related to individual works. The study of this topic allows us to reconstruct the change in attitude to the problems of a certain phenomenon in historical science, depending on political and social transformations. This issue is especially relevant when analyzing scientific and journalistic works within a certain political and regional community. It is important to note a certain specificity of the research literature of Yugoslavia on the history of Russian emigration. The authors of the works considered in the article mainly focused on the problems associated with the stay of Russian emigrants in Yugoslavia, since in the 1920s the kingdom was one of the main centers of emigration. The present study has a scientific novelty, since the works of Yugoslav researchers on the topic of Russian emigration were previously considered only as part of the historiography of the Russian diaspora as a whole. Most of the papers on this topic have been published in the last 30 years. However, the works of the first half and the middle of the 20th century devoted to the problems of the Russian diaspora are of particular historiographical value, since they reflect the transformation of attitudes towards Russian emigration of the first wave of the Government of Yugoslavia and its public. In turn, studies published over the past three decades highlight the vast range of activities of Russian emigration in the 1920s – 1930s. They were written using a large amount of archival data and other sources.

References

  1. Arsenjev A. B. Život, kulturna i izdavačka delatnost ruska emigranata u Novom Sadu // Književna smotra. 1987. Br. 65–66. S. 39–56.
  2. Fedorov N. Ruska emigracija: Historija – Suština – Rad – Značenje. 1919–1939 // Hrvatska smotra. 1939. God. VII. Br. 7–8. S. 367–389.
  3. Izbor iz pjesničke ostavštine beogradskog kruga ruskih emigranata // Književna smotra. 1987. Br. 65–66. S. 73–75.
  4. Jovanović M. Kraljevina SHS i antiboljševička Rusija 1918–1924 // Tokovi istorije. 1995. Sveska 1–2. S. 93–126.
  5. Jovanović M. “Sveštenik i društvo: eto parole” – Ruska pravoslavna zagranična crkva na Balkanu 1920–1940 // Tokovi istorije. 2005. Sveska 3–4. S. 67–100.
  6. Lukšić I. Ruski emigranti u Jugoslaviji između dva rata // Književna smotra. 1987. Br. 65–66. S. 57–65.
  7. Medarić-Kovačić M. Ruska književnost u dijaspori (1918–1940) // Književna smotra. 1987. Br. 65–66. S. 18–29.
  8. Popis periodičkih izdanija ruske emigracije u Jugoslaviji 1920–1945 // Književna smotra. 1987. Br. 65–66. S. 66–70.
  9. Pulko R. Ruski emigranti na Slovenskem 1921–1941. Logatec, 2004. 144 s.
  10. Subotić M. Evroazijska interpretacija ruske istorije // Tokovi istorije. 1995. Knj. 1/2. S. 127–145.
  11. Арсењев А. Б. Ирена Грицкат-Радуловић (1922–2009) // Руски алманах. 2009. № 14. С. 136–144.
  12. Арсењев А. Б. Крај других обала и степа: руска парцела Успенског гробља у Новом Саде. Нови Сад, 2009. 98 с.
  13. Арсењев А. Б. Ракитин међу руским емигрантима // Зборника Матице српске за сценске уметности и музику. 1995. No. 16–17. С. 249–264.
  14. Арсењев А. Б. Руска емиграција у Новом Саде // Име и презиме Нови Сад. Нови Сад, 2010. С. 166–171.
  15. Арсењев А. Б. Руска емиграција у Сремским Карловцима // Кровови. 2003. Бр. 54/55/56. С. 60–67.
  16. Арсењев А. Руска емиграција у Југославији: библиографија: 1920–2023. Београд, 2023. 638 с.
  17. Арсењев А. Б. Руска интелигенција у Војводини: културни, просветни и привредни оквири делатности // Кровови. 2008/2009. Број 71/72/73/74. С. 113–126.
  18. Арсењев А. Б. Самовари у равници: руска емиграција у Војводини. Уметничка радионица Завештање. Нови Сад; Футог, 2011. 291 с.
  19. Белоемиграција у Југославији 1918–1941 / При ред. Т. Миленковић, М. Павловић. Т. 1. Београд, 2006. 506 с.
  20. Грицкат-Радуловић И. Г. У лебдивом ходу: Сећања. Матица српска. Нови Сад, 1994. 256 с.
  21. Димић Љ. Руско школство у Краљевини Југославији 1918–1941 // Руска емиграција у српској култури ХХ века. Зборник радова. Том I. Филолошки факултет у Београду. Катедра за славистику и Центар за научни рад. Београд, 1994. С. 38–51.
  22. Ђурић О. Руска литерарна Србија 1920–1941: писци, кружоци и издања. Дечје новине. Горњи Милановац; Београд, 1990. 301 с.
  23. Живановић М. И крст, и петокрака: руски гробни комплекси у Југославији у 20 веку. Београд, 2020. 567 с.
  24. Живановић М. Истрага у Првом руском кадетском корпусу великог кнеза Константина Константиновича у Белој Цркви 1934 године // Токови историје. 2022. ХХХ. Бр. 1. С. 43–70.
  25. Јовановић Љ. Руси у нас // Нови живот. 1921. Књ. VI. Св. 2. С. 7.
  26. Јовановић М. Досељавање руских избеглица у Краљевину СХС 1919–1924. Београд, 1996. 390 с.
  27. Joвановић М. O једној забуни у нашој историји, или Ко је В. Лебедев? // Зборник Филозофског факултета. Сер. А. Историјске науке. 1994. Књ. 18. Споменица Радована Самарџића. С. 337–354.
  28. Кончаревић К. Русија и Руси у српској мемоаристици 1917–1927 // Славистика. 2020. Књ. XXIV. Св. 1. С. 95–104.
  29. Миленковић Т. Калмици у Србиjи, 1920–1944. Београд, 1998. 244 с.
  30. Миленковић Т., Павловић М. Предговор / Белоемиграција у Југославији 1918-1941 / При ред. Т. Миленковић, М. Павловић. Т. 1. Београд, 2006. С. 5–30.
  31. Миленковић Т. Школовање деце емиграната из Русије у Југославији 1919–1941. Завод за уџбенике и наставна средства. Београд, 2004. 484 с.
  32. Милош М. Д. Нетипични Руси: калмници, jевреји и цигани међу белоемигрантима у Југославији 1918–1941 // Баштина. Приштина; Лепославне, 2016. С. 171–194.
  33. Николова М. Руско-српска мушка гимназија, Руско-српска женска гимназија у Београду 1920–1940. Београд, 2017. 120 с.
  34. Палибрк-Сукић Н. Из библиотеке руске колоније у Панчеву: галипољске приче. Панчево, 2003. Год. II. Бр. 2. Мај. С. 10–11.
  35. Палибрк-Сукић Н. Руске избеглице у Панчеву 1919–1941 / Предговор Алексеја Арсењева. Панчево, 2005. 369 с.
  36. Палибрк-Сукић Н. Руске избеглице у Панчеву 1919–1941 / Предговор Алексеја Арсењева. Друго, допуњено издање. Панчево, 2019. 446 с.
  37. Арсеньев А. Б. Русская эмиграция в Боснии и Герцеговине (1919–1990-е гг.) // Ежегодник 2011 Дома русского зарубежья имени Александра Солженицына / Отв. ред. Н. Ф. Гриценко. М., 2011. С. 140–169.
  38. Арсеньев A. Б. Русская эмиграция в Сербии: обзор публикаций последних лет // Руска дијаспора и изучавање руског језика и руске културе у инословенском и иностраном окружењу. Београд, 2011. С. 11–31.
  39. Арсеньев А. Б. У излучины Дуная: очерки жизни и деятельности русских в Новом Саде. М., 1999. 253 с.
  40. Йованович М. Русская эмиграция на Балканах. 1920–1940. М., 2005. 487 с.
  41. Kосанович Б. Взгляды архиепископа Антония (Храповицкого) на войну // Руска дијаспора и изучавање руског језика и руске културе у инословенском и иностраном окружењу. Београд, 2011. С. 217–222.
  42. Палибрк-Сукич Н. П. Н. Врангель и другие знаменитые русские в городе Панчево // Вестник морского врача. 2009. № 7. С. 97–103.

Supplementary files

Supplementary Files
Action
1. JATS XML
Download

Согласие на обработку персональных данных

 

Используя сайт https://journals.rcsi.science, я (далее – «Пользователь» или «Субъект персональных данных») даю согласие на обработку персональных данных на этом сайте (текст Согласия) и на обработку персональных данных с помощью сервиса «Яндекс.Метрика» (текст Согласия).